Таман
Разуме се, највећа је радост ђака – летњи распуст. Та радост, та устрепталост, та узаврелост од среће што се пред собом има дуги низ дана – ма каквих дана, недеља! – топлог одмора, чини школске дане, оне непосредно пред распуст, најлепшим у години. Оцене закључене, нико није бубнуо на поправни, море уплаћено (иде се с друштвом, не с маторцима)…
Али… није ли ово као кад би усред зиме неко јео сладолед на штапићу, и на минус један са пешкиром о рамену шетао пут Штранда? И папучама лупкао о пете, весело звиждућући, нпр. онај летњи хитић: Тропски бар, пиво ми дааај…! Наравно, папуче су без чарапа на ногама (с чарапама би тек било неукусно). Или би неко, у најбољем случају, закључио да ова лењштина што треба да напише нешто о распусту, хоће Борису (администратору нашег сајта) да подметне текст с краја прошле школске године (Ма дај, Борисе, шта затежеш, па нико неће приметити!). Међутим, нема разлога за то. Овај текст је свеж, писан око поноћи, 22. децембра. Уз пећку на гас и мачку која се излежава на њој. Идилa.
Дакле, реч је о зимском распусту. Који је увек био неправедно запостављан у корист летњег. Да, краћи је. Али је лепши. И поред тога што се не слажете – лепши је. Почев од Светог Николе, преко Божића, једног и другог, све тамо до Светог Јована, тај најпразничнији период године, чини да будемо једни уз друге. Код својих кућа, ушушкани између четири зида, са малим бројем људи… међу својима. И не само што је лепши – боље утиче на младог човека, боље га васпитава, не даје му да се сувише опусти. Јер, шта млад човек има да се опусти. Опуштеност, то је летаргија, колотечина, чамотиња, сплин (ово последње смо учили – Бодлер, сећате се?). То све постоји током оног досадног, мозака на пашу распуста, али не и током паметног зимског распуста. Зато је зимски распуст права ствар. Тај не тако дуг период одмора, динамичнији је, смисленији, потребнији, као нека врста залета пред друго полугодиште, током којег треба стићи све оно што се није стигло, недостатке анулирати, ухватити што се више може, достићи нешто. Зимски распуст је заправо (јер свако нешто пропусти током првог полугодишта) – друга шанса. А друге шансе ретке су у животу. А ви, ђаци, ето, имате је сваке године. Е зато је зимски распуст сто пута бољи од летњег. И, брате, ако ћемо поштено – траје тамам. Таман се мало одморите једни од других, тамам мало више сна украдете, тамам на мало више журки одете, тамам је све потаман. Таман сте се одморили – шкооолааа.
А да, па ја заборавио! А Нова година?! Па само то да је у питању, већ је довољно! (Где ћемо за новака? Има ли лепшег питања?)
И на самом крају, желим да вам кажем још и ово. Што се лепо чита (лектира, на пример), кад сте у топлој соби а напољу снег. Све је бело. Иако је напољу већ вече. Стона лампа гори. У даљини се чују гласови. Снег у прозору. Ватра пуцкета у камину. (Сад сам већ претерао.)
У ствари, као што сви знамо, лепо се спава зими. Најлепше. Наспавајте се.
— Богдан Спасић, професор српског