Међународни дан матерњег језика
Језик – најсавршеније средство комуникације – као такав, вероватно је најважнија компонента националног идентитета и идентитета једне културе. Али, језик није само то. Ако са овог општег, тј. колективног плана пређемо на индивидуални, можемо закључити да је и сваки човек у највећој мери одређен језиком који користи. У овом случају, реч „језик“ може имати и уже значење: дакле оно које се тиче сваке индивидуе, сваког од нас посебно – јер свако од нас има „свој“ језик, изразе или фразе које га одликују, по којима је препознатљив, и по којима се разликује од других
Међутим, матерњи језик, иако упућује на матер, мајку, није баш у вези с њом. Дакле, неко кога је родила Кинескиња, али не у Кини већ у Србији, врло лако за свој матерњи може имати српски, а не кинески. Исто тако, неко може бити српски престолонаследник, као наш Александар II Карађорђевић, али му српски не мора бити матерњи, већ енглески. И то не зато што му матер није Српкиња, већ што је стицајем историјских околности рођен и одрастао на енглеском говорном подручју. Према томе, матерњи језик није језик матере. То је језик на ком смо проговорили, наш први језик – језик на коме сањамо.
И баш због свега овога закључујемо колико је језик моћан. Он пробија границе једне нације, државе, културе, а опет чува идентитет, сав је од идентитета – он је у ствари његово срце. Идентитет идентитета.
А што је најзанимљивије и најлепше, језик није себичан, јер дозвољава људима да имају и два матерња језика. Те особе зовемо билингвалним. У Војводини, на пример, много је таквих људи: неко у кући говори мађарски, а на улици или у школи српски. И савршено влада и једним и другим. И савршено разуме, схвата, тј. има разумевања за једне и за друге. Односно, идентификује се и с једнима и с другима.
Због тога, Међународни дан матерњег језика јесте и један подсетник на чињеницу да је чување идентитета важно јер управо оно омогућава разумевање другог, различитог – спајање са различитим. И најважније: само такав однос према себи, према свом идентитету, може од нас створити космополите.
А оно што нажалост многи, у свом снобизму, упорно не схватају јесте следеће: космополитизам ван тога не постоји.
— Богдан Спасић