Матурaнтима у споменицу

Ви одлазите…

Напуштате ходник своје школе.
Али не и све што је вредело… све оно чиме сте обележили себе протеклих година.
Као и нас!

Зато, хвала вам за радост и доброту.
Хвала вам за сва учења!
Лепо је било расти уз вас!

Све што вам желимо рећи стало је у Киплинговим редовима:

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,

Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе, а да сам не даш маха мржњи;

Ако можеш да сањаш, а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ниједном речи не поменеш свој губитак;

Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш уместо кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: истрај!

Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те ни заједник, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;